Pi­ja­ni­sta Žan Pol Ga­spa­ri­jan, la­u­ret broj­nih me­đu­na­rod­nih tak­mi­če­nja i kon­kur­sa na ko­ji­ma je za­ra­dio epi­tet jed­nog od naj­ta­len­to­va­ni­jih mla­dih umjet­ni­ka Fran­cu­ske, sa ve­lim uspje­hom na­stu­pio je pr­vi put u Cr­noj Go­ri. Umi­je­će ko­je je pri­ka­zao na re­si­ta­lu u Pod­go­ri­ci, iza­zva­lo je fre­ne­ti­čan apla­uz broj­ne pu­bli­ke, ko­ja je is­pu­ni­la do po­sled­njeg mje­sta ve­li­ku sa­lu KIC „Bu­do To­mo­vić”. Za pr­vi su­sret sa pu­bli­kom u gra­du u ko­jem je nje­go­va maj­ka jed­no vri­je­me ži­vje­la i stu­di­ra­la na ne­ka­da­šnjoj ti­to­grad­skoj Mu­zič­koj aka­de­mi­ji, mla­di Ga­spa­ri­jan je iza­brao ve­o­ma za­htjev­na dje­la, Be­to­ve­no­vu So­na­tu br. 28, Šu­ma­no­vu So­na­tu br. 2, Šo­pe­no­vu So­na­tu br. 2 i Ra­ve­lo­vu kom­po­zi­ci­ju „Ga­spar de la nu­it”.
Pri­je­mom pu­bli­ke u Pod­go­ri­ci, gra­du u ko­jem je bo­ra­vio sa­mo jed­nom, kao dvo­go­di­šnjak, bio je odu­še­vljen, jer ka­ko je oci­je­nio „sa­la je bi­la pu­na, pre­pu­na, a pu­bli­ka je su­per”. Na­stup u Pod­go­ri­ci za nje­ga ima po­seb­nu emo­tiv­nu te­ži­nu jer se maj­ka mla­dog Ga­spa­ri­ja­na vra­ti­la u mje­sto svo­je mla­do­sti po­sli­je pu­ne tri de­ce­ni­je.
– Ve­o­ma mi je dra­go što sam ov­dje na­stu­pio. Bio sam već u Cr­noj Go­ri, ka­da sam imao dvi­je, tri go­di­ne, pa se ni­če­ga ne sje­ćam. Ovo mi je bi­lo kao da sam pr­vi put ov­dje. Ma­ma se ov­dje vra­ti­la po­sli­je 30 go­di­na. Ona je Srp­ki­nja po­ri­je­klom iz Cr­ne Go­re. Ovo je za nas za­i­sta spe­ci­jal­no ve­če – ka­zao je Žan Pol Ga­spa­ri­jan na go­to­vo bes­pre­kor­nom srp­skom je­zi­ku.
Uz osmi­jeh ni­je že­lio da ko­men­ta­ri­še ocje­ne da je je­dan od naj­ta­len­to­va­ni­jih mla­dih pi­ja­ni­sta ko­je Fran­cu­ska ima is­ti­ču­ći da „to ne mo­že da ka­že... i da se uop­šte ta­ko ne osje­ća”. Ali, kri­ti­ku sma­tra zna­čaj­nom, kao i sa­mo­kri­ti­ku. Ko­li­ko god bi­li sa­vr­še­ni, na­pra­vi­te po ko­ju gre­šku, is­ti­če Ga­spa­ri­jan, ali ni­je bio spre­man da nam ot­kri­je gdje je po­gri­je­šio.
„Pa, da, je­sam. Ali, to vam ne­ću re­ći”, kroz smi­jeh je re­kao ovaj ta­len­to­va­ni mu­zi­čar.
– Či­tam kri­ti­ke, to je uvi­jek in­te­re­sant­no. Ali, va­žno je i da ja sam kri­ti­ku­jem ono što sam ura­dio. Ma­ma i ta­ta mi ta­ko­đe če­sto da­ju sa­vje­te – ka­zao je on.
Ne pri­hva­ta da umjet­nik mo­že da do­stig­ne vr­hu­nac, jer ka­ko ka­že, mu­zi­čar tre­ba sva­ki put da tra­ži ne­što vi­še, ne­što no­vo i ne tre­ba ni­ka­da da se za­u­sta­vi.
Pro­gram ko­jim se ovaj pi­ja­ni­sta pred­sta­vio na­šoj pu­bli­ci, ne sa­mo da je za­htje­van, već, ka­ko se si­noć ču­lo, i po­ma­lo mra­čan. No, Ga­spa­ri­jan pod­sje­ća da je upra­vo ova dje­la iz­veo na pa­ri­škom kon­cer­tu pri­je mje­sec da­na.
– Ova dje­la sam svi­rao pri­je mje­sec da­na u Pa­ri­zu. To je­ste du­ga­čak pro­gram, ali mi­slim da je in­te­re­san­tan. To su tri ro­man­tič­ne so­na­te: So­na­ta br. 28 opus 101 Lu­dvi­ga van Be­to­ve­na, So­na­ta br. 2 opus 22 Ro­ber­ta Šu­ma­na i So­na­ta br. 2 opus 35 Fre­de­ri­ka Šo­pe­na, i jed­no fra­cu­sko dje­lo – „Ga­spard de la nu­it” Mo­ri­sa Ra­ve­la. Mo­že da se ka­že da je pr­va par­ti­ja pri­pa­la nje­mač­kom ro­man­ti­zmu. Dru­gi dio kon­cer­ta je po­ma­lo obo­jen mrač­nom at­mos­fe­rom, ili bo­lje re­ći tra­gič­nom. Uvi­jek se sje­ćam ka­ko je Po­go­re­lić svi­rao tu Šo­pe­no­vu So­na­tu, čak i Ra­ve­la. Imam taj sni­mak i če­sto ga slu­šam – pro­ko­men­ta­ri­sao je on.
Ga­spa­ri­jan ni­je krio svo­je di­vlje­nje ko­je osje­ća pre­ma Ivi Po­go­re­li­ću, jed­nom od naj­slav­ni­jih umjet­ni­ka s pro­sto­ra Bal­ka­na. Sma­tra ga ne­pre­va­zi­đe­nim ime­nom ju­go­slo­ven­ske pi­ja­ni­stič­ke sce­ne, i da­nas ak­tu­el­nim me­đu mla­đim i sta­ri­jim pi­ja­ni­sti­ma u Evro­pi. Po­go­re­lić je, ka­zao je Ga­spa­ri­jan, uzor i re­per mla­dim pi­ja­ni­sti­ma, a po­seb­no nje­mu. Ne pro­pu­šta ni je­dan kon­cert Ive Po­go­re­li­ća u Pa­ri­zu, ko­ji u gra­du svje­tlo­sti na­stu­pa bar dva pu­ta go­di­šnje, ob­ja­šnja­va Ga­spa­ri­jan.
– Za me­ne je on ori­gi­nal­ni pi­ja­ni­sta i če­sto slu­šam nje­go­va iz­vo­đe­nja i Šo­pe­na, Ra­ve­la i Šu­ma­na. On je moj uzor – ot­krio je Ga­spa­ri­jan.
Žan Pol Ga­spa­ri­jan ne pri­hva­ta raz­li­ku u pu­bli­ci – onoj pa­ri­škoj i na­šoj, pod­go­rič­koj. Is­ti­če da se za sva­ki kon­cert pri­pre­ma isto, sva­kom po­sve­ću­je isto­vjet­nu ko­li­či­nu ra­da i kon­cen­tra­ci­je. Pod­sje­ća da je ve­li­ka sa­la KIC-a u Pod­go­ri­ci za­i­sta ve­li­ka, da je u njoj bi­lo „fi­no na­stu­pi­ti”, a pu­bli­ka je bi­la „vre­la”. Vre­li­na pu­bli­ke na­ro­či­to je iza­šla na vi­dje­lo ka­da je Ga­spa­ri­jan iz­veo na bis Bre­go­vi­će­vu kom­po­zi­ci­ju iz fil­ma Emi­ra Ku­stu­ri­ce.
– Ono što mo­gu da ka­žem je­ste da je ova Bre­go­vi­će­va pje­sma bi­la ve­li­ki uspjeh u Pa­ri­zu. Da, i ta­mo sam je iz­vo­dio, ali ov­dje je bi­lo ne­što spe­ci­jal­no – ob­ja­snio je Ga­spa­ri­jan. Ina­če, ovaj vi­še­stru­ko na­da­re­ni mla­dić ra­di i tran­skrip­ci­je za svo­ju du­šu, obič­no film­ske mu­zi­ke ko­ja mu se do­pa­da, pa je Bre­go­vi­će­va kom­po­zi­ci­ja ta­ko i do­šla na nje­gov re­per­to­ar.
Po­red mu­zi­ke Ga­spa­ri­jan pa­ra­lel­no stu­di­ra i fi­lo­zo­fi­ju. No, tvr­di on, fi­lo­zo­fi­ja i mu­zi­ka su po­ve­za­ne, iako on, ka­ko je is­ta­kao se­be sma­tra pr­ven­stve­no mu­zi­ča­rem. Oči­gled­no, ovaj mla­di umjet­nik sa­gla­san je sa Pla­to­no­vom sen­ten­com „ka­kva je mu­zi­ka u jed­noj dr­ža­vi, ta­kva je i dr­ža­va”.
– Si­gur­no je Pla­ton u pra­vu. Ipak su za me­ne oči­gled­no mu­zi­ka i kla­vir na pr­vom mje­stu. Stu­di­ram fi­lo­zo­fi­ju i ove go­di­ne pi­šem rad sa Ale­nom Ba­dju­om, po­zna­tim fran­cu­skim fi­lo­zo­fom ko­ji je bio u Sr­bi­ji pri­je mje­sec da­na. Te­ma ra­da je ve­za umjet­no­sti, isti­ne i po­li­ti­ke – ot­krio je on.
Iako ima sa­mo 19 go­di­na ka­že da će ži­vot po­sve­ti­ti kla­vi­ru i mu­zi­ci, ali s ob­zi­rom da ima ši­rok krug in­te­re­so­va­nja, ka­ko je ob­ja­snio, „ni­kad se ne zna”.
Ovaj mla­di umjet­nik nam je ot­krio da po­sto­ji mo­guć­nost da ga usko­ro opet vi­di­mo i ču­je­mo u Pod­go­ri­ci i ot­krio nam da ga već 6. mar­ta oče­ku­je na­stup u Pa­ri­zu, i 31. mar­ta u Ka­nu, gdje će svi­ra­ti Pr­vi kon­cert za kla­vir Fe­lik­sa Men­del­so­na.
Kon­cert Žan Pol Ga­spa­ri­ja­na u Pod­go­ri­ci or­ga­ni­zo­va­li su KIC „Bu­do To­mo­vić” i Fran­cu­ski in­sti­tut.
S.ĆET­KO­VIĆ


Te­ro­ri­zam pro­tiv umjet­no­sti

Žan Pol Ga­spa­ri­jan će pam­ti­ti du­go svoj na­stup u Pa­ri­zu 10. ja­nu­a­ra, sa­mo dan na­kon te­ro­ri­stič­kog na­pa­da na re­dak­ci­ju „Šar­li Eb­do”. Ka­ko nam je ob­ja­snio ovaj mla­di pi­ja­ni­sta, at­mos­fe­ra ko­ja se ta­da ro­di­la u Fran­cu­skoj uti­če na kul­tur­nu sce­nu Fran­cu­ske.
- At­mos­fe­ra je bi­la na­pe­ta i lo­ša. Na­pa­di su uti­ca­li i na po­sje­će­nost kul­tur­nih do­ga­đa­ja. To mo­gu da vam po­tvr­dim jer sam svi­rao kon­cert 10. ja­nu­a­ra, dan na­kon na­pa­da, u Pon­tu­a­zu po­red Pa­ri­za. Od na­pa­da na re­dak­ci­ju „Šar­li Eb­do”, sve je dru­ga­či­je - ka­že Ga­spa­ri­jan.